[hr]
Kratkovidost ili miopija je stanje oka koje uzrokuje nejasan vid na daljinu. Kratkovida osoba jasno vidi predmete koji su smešteni u neposrednoj blizini, dok zamućeno vidi predmete koji su udaljeni.
Miopija nije bolest oka. Kratkovidost je refrakciona greška koja prouzrokuje nejasne slike udaljenih predmeta jer je oblik očne jabučice izdužen. Krаtkovide osobe nisu u mogućnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti kao npr. gledanje televizije.
Nepravilan oblik rožnjače prouzrokuje pogoršanje vida na daljinu. Ovaj poremećaj vida se ne može javiti po rođenju, već se javlja nakon određenog vremena za koje rožnjača se može deformisati. Postoji nekoliko razloga za to, npr. druge operacije i dobijene povrede.
Ljudi obično imaju samo jednu vrstu problema sa vidom, hipermetropiju ili miopiju. Oba problema sa vidom ne koegzistiraju zajedno u isto vreme u istoj osobi.
Šta je kratkovidost?
Ovo je stanje refrakcionog sistema oka kod kojeg se svetlosni zraci nepravilno prelamaju i ukrštaju ispred žute mrlje, umesto tačno na njoj. Tako se na mrežnjači stvara nejasna slika. Kod miopije osovina oka je dugačka u odnosu na njegovu moć prelamanja. Rezultat toga je loš vid na daljinu, dok je vid na blizu odličan. Ove osobe mogu videti mutne slike udaljenih predmeta ili čak ne vide predmet uopšte. Zato je važno koristiti kontaktna sočiva ili naočare za korigovanje.
Povećanje dužine oka za 1 mm povećava kratkovidost za -4D.
Prelamanje svetlosti kod kratkovidih osoba
Kod ove refrakcione mane svetlosni zraci se nepravilno prelamaju kroz oko, oni ulaze u oko kroz rožnjaču i očno sočivo i seku se ispred mrežnjače umesto tačno na njoj. Tako mrežnjači šalje prikupljene infirmacije mozgu koji projektuje mutnu sliku. Ukoliko je zenica šira utoliko je slika manje jasna. Tek kada se predmet nađe u tački jasnog vida (koja nije u beskonačnosti kao kod emetropnog oka) na mrežnjači se formira jasna slika jer se samo zraci koji polaze iz ove tačke, posle prelamanja, seku u centralnoj jamici. Tako na primer osoba sa miopijom od -10 dioptrija jasno vidi, bez akomodacije, ako se predmet nalazi na 10 cm ispred oka.
Kada se javlja kratkovidost?
Ova refrakciona greška se javlja kod ljudi između 6 i 40 starosnih godina. Uglavnom tokom detinjstva ili u ranom pubertetu se razvija miopija. U kasnim 40-im godinama kratkovidost počinje da se smanjuje, tj. vid se poboljšava.
Klasifikacija kratkovidosti
Prema stepenu kratkovidost može biti:
- Niska od -1 do -3 dioptrija
- Srednja od -4 do -7 dioptrija
- Visoka od -7 do -16 dioptrija
- Vrlo visoka preko -16 dioptrija
Podela prema uzroku kratkovidost (vrsti refrakcije):
- Prelomna – kod nje refrakcioni sistem ima veću moć prelamanja. To je slučaj kod keratokonusa, luksacije i subluksacije sočiva, makrokorneje…
- Osovinska ili aksijalna – glavni uzrok je produžena osovina oka odnosno rastezanje zadnjeg dela očne jabučice. Pojavljuje se kod oboljenja sudovnjače kao i beonjače.
- Indeksna – čest uzrok su traume i dijabetes, a pojavljuje se i kod smanjene moći prelamanja staklastog tela ili korteksa sočiva, kod rane faze staračke katarakte i sl.
Podela kratkovidosti prema stepenu progresije:
- Stacionarna
- Umereno (delimično) progresivna
- Stalno progresivna (maligna)
Dijagnostifikovanje kratkovidosti
Dijagnoza kratkovidosti se daje na osnovu rezultata sledećih ispitivanja:
- Oftalmoskopija
- Skijaskopija
- Retinoskopija
- Refraktometrijom
Podela miopije prema uzroku:
- Prelomna – uzok je veća zakrivljenosti rožnjače
- Indeksna – uzrok je prejaki indeks prelamanja svetlosti u sočivu i u očnoj vodici
- Akomodacijska – u slučaju postojanja akomodacijskih grčeva
- Osna – uzrok predstavlja stanje kada je očna osa veća od 24 mm
Klinička analiza miopije
Podela kratkovidosti prema kliničkoj analizi:
- Benigna (dobroćudna) – javlja se od 5 do 15 godina, maksimalna vrednost koju benigna miopija može imati je minus 8 dioptrija. Ne doprinosi nastanku poremećaja na sudovnjači ili mrežnjači. Za ispravljanje se koriste blaga stakla koja centriraju vid, nikako prejaka stakla jer bi pogoršala stanje
Dijagnoza kratkovidosti
Za uspostavljanje dijagnoze kratkovidosti koristi se veći broj ispitivanja od strane oftalmologa:
- Fotoskijaskopija
- Sijaskopija
- Ispitivanje oštrine vida radi određivanja najprikladnije dioptrije.
Uzrok kratkovidosti
Uzrok je promena oblika očne jabučice, i to iz loptastog u oblik jajeta, ili povećana zakrivljenost rožnjače. To uzrokuje da svetlost pada i ukršta se ispred mrežnjače, umesto tačno na mrežnjači.
Sklonost za kratkovidost se nasleđuje od roditelja. Brojna istraživanja pokazuju da naprezanje očiju pri dugom i čestom čitanju prouzrokuje miopiju.
Javlja se još veliki broj uzroka koji izazivaju miopiju u raznim njenim oblicima. Retinopatija prematuriteta se pojavljuje kod prerano rođenih beba i to stanje daje predispoziciju za kasniji razvoj miopije. Keratokonus i katarakta često prouzrokuju nastanak miopije, a razne bolesti oka kao i prevremeni porođaj izazivaju nastanak sekundarne miopije. Ozbiljna miopija je predispozicija za ablaciju mrežnjače ili nastanak glaukoma.
Lečenje kratkovidosti – naočare ili sočiva
Naočare ili sočiva se prepisuju kao pomagala za ispravljenje i poboljšanje vida. Koliko se često nose i ostala uputstva se daju na osnovu stepena kratkovidosti. Nošenje vidnih pomagala može biti stalno ili povremeno. Kod miopije dioptrija ima negativan predznak. Što je viši broj koji označava kratkovidnost, stanje je lošije i ozbiljnije.
Lečenje kratkovidosti – operacija
Danas je operacija efikasno, pouzdano i veoma često rešenje. Operativnim putem se može smanjiti ili eliminisati problem u vidu. Najzastupljenije metode, zahvaljujući dosadašnjim brojnim uspesima, su one u kojima se koristi excimer-laser.
Postoji mnogo različitih vrsta operacija kratkovidosti koje se primenjuju danas. Operacije mogu promeniti oblik rožnjače i pomoći kako bi se osiguralo da svetlo pada direktno na mrežnjaču.
Sve vrste miopije, osim patološke, se mogu izlečiti pomoću operacije. Glavni cilj operacije kratkovidosti je oslobađanje od naočara ili kontaktnih sočiva. Operacijom pacijent povraća sposobnost za vožnju automobila bez ikakvih vidnih pomagala.
Danas, laserska hirurgija za kratkovidost ima sva priznanja. Trajanje postoperativnog oporavka je veoma kratko, a najveći broj tih operacija su potpuno bezbolne. Miopija se lakše operiše nego hipermetropija jer je oko duže i ima višak tkiva koje treba da se skine i oblikuje laserom, dok kod hipermetropije oko je kraće i nema šta da se skine.
Ovde su neke od laserske operacije koje su zajedničke za lečenje kratkovidosti:
- LASIK ili laser in-situ keratomileusis je najčešće korištena operacija za ispravljanje kratkovidosti širom sveta. Takođe, ima visoku stopu uspeha, a može se koristiti za ispravljanje bilo kojeg oblika miopije od niske do teške kratkovidosti. Operacija je potpuno bezbolna, traje oko 20 sekundi po oku a poravak je brz i kratak, kao i post-operativni tretman.
- PRK ili photorefractive keratektomija je još jedan tip korektivne hirurgije za kratkovidnost. Uspeh stopa od ove operacije je takođe vrlo visok, i kao LASIK, PRK može se koristiti za ispravan niske do teške kratkovidosti.
- Intraokularna sočiva su implantati koji se u osnovi koristi za ispravljanje teške kratkovidosti. Međutim, ovaj postupak se takođe može koristiti i za ispravljanje umerene kratkovidosti. To uključuje ugradnju kontaktnih sočiva u oči.
Podelite sa prijateljima:
[sixcol_one][fblike style=”box_count” float=”left” showfaces=”false” width=”450″ verb=”like” font=”arial”] [/sixcol_one] [sixcol_one][google_plusone size=”tall” float=”left” annotation=”bubble” language=”English (UK)”] [/sixcol_one] [sixcol_four_last][twitter style=”vertical” float=”left”] [/sixcol_four_last]
[divider_flat]