Kada treba posetiti očnog lekara
Savremeni život upućuje čoveka na višečasovni rad za računarom, razaonodu pred TV ekranom, sve ređu mogućnost da boravi u prirodi i gleda u daljinu. To znatno utiče na vid. Zato treba voditi računa o očima i ići kod očnog lekara čak i kada nema smetnji.
Očni pregled omogućava da se utvrdi stanje oka, da se proveri oštrina vida i postoji li neko očno oboljenje. Redovni pregledi pomažu u otkrivanju problema sa očima u najranijoj fazi, jer je to prilika da se na vreme, brzo i efikasno leče.
Redovne kontrole čuvaju oči
Kada treba ići kod očnog lekara?:
- Bol u oku
- Slabiji vida
- Mutan vid
- Osećaj stranog tela
- Otok kapaka
- Sekret i krmeljanje oka
- Crvenilo
- Svrab
- Mrežicu pred okom
- “Zavesu” ili senku u vidnom polju
- Svetlace ili fleševe
Ako nemate nikakve očne tegobe ipak je nužno da idete kod oftalmologa na redovne sistematske preglede. Kada?
Deca:
- Prvi očni pregled je obavezan između treće i pete godine života. Pregled se može uraditi i ranije ukoliko pedijatar posumnja na neko očno oboljenje.
- Pre upisa u osnovnu i srednju školu obavezan je sistematski pregled koji obuhvata i pregled oftalmologa. Školska deca i adolescenti ukoliko nemaju problema sa vidom kontrolišu se svake dve godine. Redovne kontrole na tri i šest meseci imaju oni sa nekom od refrakcionih anomalija kao što su kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam.
Odrasli:
- Kod zdravih osoba i bez obzira što nemaju nikakvih smetnji potrebno je da se proverava vid na 5 godina od 20 do 30-te godine života. Osobe starosti između 40 i 65 godina kontrole vrše svake druge godine.
- Svake godine nakon 50. godine kod osoba koje boluju od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, reumatskih bolesti, bolesti štitne žlezde.
- Na pregledu, oftalmologu treba dati što iskrenije i preciznije odgovore na postavljana pitanja, posebno ako postoji i neko očno oboljenje u porodici.
Šta podrazumeva pregled očiju?
Očni pregled obuhvata pregled oštrine vida na daljinu i na blizinu, merenje očnog pritiska, pregled prednjeg dela oka (očnih kapaka, trepavica, rožnjače, dužice i staklastog tela) i zadnjeg dela oka (očnog dna).
Širenje zenica
Pacijenti često pitaju da li je obavezno širiti zenice prilikom očnog pregleda.
Širenje zenica se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe. Primenjuje se za utvrđivanje dioptrije posebno kod dece i adolescenata, za pregled očnog sočiva, za bolji i detaljniji pregled očnog dna, za prevenciju upale dužice. Ovaj postupak širenja zenica nije štetan. Ukoliko je potrebno, dobro je to uraditi jednom godišnje. Za dobar i temeljit pregled očnog lekara na prvom pregledu potrebno je i širenje zenica. Kod dece za određivanje dioptrije šire se zenice, jer je to načina da se ima uvid u ukupnu dioptriju koju dete ima.
Kapi za širenje zenica se ukapavaju pola sata do 45 minuta u toku pregleda i ne treba da pacijanta brine ako nakon širenja zenica ima mutan vid, naročito na blizinu i ukoliko mu smeta svetlost. Sve to prolazi za nekoliko sati ukoliko su korišćene kapi koje kratkotrajno deluju. Kod pacijanata starijih od 20 godina nije potrebno širenje zenica radi utvrđivanja dioptrije, jer oko posle puberteta gubi mogućnost velike akomodacije i tzv skrivanja ukupne dioptrije. Pregled očnog dna ukoliko pacijent ima neko drugo oboljenje kao što je povišen šećer u krvi, povišen krvni pritisak ili neko degenerativno očno oboljenje oka, zahteva širenje zenica na svakom kontrolnom pregledu.
