Glaukom Mrena koja mrači vid
Glaukom ili zelena mrena teško je oboljenje oka. Nastaje zbog povišenog očnog pritiska. Najčešće se javlja posle 40 godine života kod osoba sa genetskom predispozicijom, kod dijabetičara, ili ljudi sa arteriosklerozom. Otkrije li se na vreme, može se lečiti, da ne dovede do najteže komplikacije – gubitka vida.
Glaukom je uzrok slepila u 12,3 odsto slučajeva. U svetu je 67 miliona obolelih od glaukoma. U našoj zemlji hiljadu i po ljudi godišnje oslepi zbog glaukoma, mada se u 80 odsto slučajeva to može izbeći ili prevenirati.
Kako nastaje?
Ova spora hronična očna bolest traje doživotno. Glaukom dovodi do slepila ukoliko se na vreme ne dijagnostikuje i ne leči pravilno. Karakteriše se povišenim očnim pritiskom i ispadima u vidnom polju. Normalne vrednosti očnog pritiska su od 10 do 22 mmHg. U svakom oku se stvara jedna vrsta tečnosti koja se zove očna vodica. Glaukom se razvija kada je stvaranje očne vodice povećano ili je njeno oticanje otežano. U početku su promene vida male i zahvataju periferni vid. Postepeno dolazi do porasta očnog pritiska, do pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja i uništenja. Postupno se prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oštećenje vida i na kraju slepilo.
Glaukom se javlja kod 1,2 odsto celokupne populacije starije od 40 godina.
Znaci upozorenja
Važno je rano dijagnostikovati bolest, jer se nervno tkivo ponaša isto u celom organizmu, ako se izgubi vid, ne može se vratiti. Glaukom ne boli i često se uzgredno otkrije pri kontroli dioptrije kod očnog lekara. Može se otkriti pre nego pacijent oseti bilo kakve probleme sa vidom. Vlakna perifernog vidnog polja prvo se oštete kod glaukoma. Jedan broj pacijenata navodi da je imalo smetnje i to povremene glavobolje, osećaj pritiska u očima, zamor pri radu, uz česte promene naočara za čitanje, ponekada pojavu duginih boja oko izvora svetlosti, pečenje u očima i slično. Ovakve simptome imaju pacijenti oboleli od glaukoma otvorenog ugla.
Akutni glaukom
Akutni glaukom ili glaukom zatvorenog ugla spada u grupu najurgentnijih stanja u oftalmologiji i zahteva brzu dijagnozu i terapiju. Karakteriše se bolom u oku i čitavoj polovini glave, povraćanjem, pojavom duginih boja oko izvora svetlosti, te padom vidne oštrine. Zbog povraćanja dolazi do pogrešne procene, pa se često dešava da pacijenti završe kod interniste. Ukoliko akutni napad traje nekoliko dana pacijent nepovratno gubi vid.
Dugo je vidno polje mereno manuelno i time manje precizno. Savremeno, kompjutersko, za nekoliko minuta izmeri njegovu širinu, a u različitim jačinama svetla i osetljivost receptorskih ćelija oka, pa može registrovati glaukom i pre pre nego što dođe do oštećenja.
Držati bolest pod kontrolom
Gubitak vida nastao kao posledica glaukoma ne može se popraviti, ali rana dijagnoza i terapija mogu pomoći u sprečavanju daljeg oštećenja vida. Glaukom se ne može izlečiti, ali se može liječiti. To znači da se može držati pod kontrolom. Kada se otkrije on zahteva dugogodišnje lečenje. Neophodne su redovne kontrole očnog pritiska, jednom u 2-3 meseca, ili češće, a vidno polje i detaljan pregled radi se jednom godišnje. Očni pritisak se može normalizovati lekovima, laserom ili operacijom. Dok god se normalizacija očnog pritiska postiže lekovima ne treba se podvrgavati operativnom lečenju. Ukoliko je pritisak uz upotrebu svih raspoloživih lekova i dalje povišen mora se uraditi hirurška intervencija.
