Dioptrija
Možda vi ili ljudi oko vas ne vide jasno i kažu da imaju dioptriju. Neko ima plus dioptriju, a neko ima minus. Zajedničko je da vid nije jasan, već je mutan. Razlog loše slike jeste nepravilno prelamanje svetlosti kroz oko. Ukoliko reflakcioni sistem oka funkcioniše bespekorno, slike koje vidimo će biti jasne. Ukoliko postoji bilo kakav poremećaj refrakcionog sistema oka to će se odraziti na jasnoću i kvalitet našeg vida.
Dakle, bilo koja refrakciona greška je zapravo dioptrija. Do pojave greške u prelamanju svetlosti dolazi ukoliko prelomna moć rožnjače ili dužina optičke osovine oka nije adekvatna. U tim slučajevima svetlosni zraci u oku se ukrštaju ispred ili iza žute mrlje umesto tačno na njoj. Jasan vid se dobija samo kada se svetlosni zraci ukrštaju tačno na žutoj mrlji, u ostalim slučajevima se dobija mutan vid na blizinu ili daljinu.
Stručno rečeno dioptrijа predstavlja jedinicu moći prelamanja sočiva u oku. Dioptrija se kraće označava sa slovom D.
Vrste dioptrije
Postoje tri tipa refrakcionih mana odnosno „diotprija”: kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.
-
- Kratkovidost ili miopija predstavlja mutan vid na daljinu, dok vid na blizinu je najčešće jasan. To označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju ispred žute mrlje i tako daju mutnu sliku objekata u daljini. Ova vrsta dioptrije se označava znakom minus.
- Dalekovidost ili hipermetropija predstavlja mutan vid na blizinu, dok vid na daljinu je najčešće jasan. To označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju iza žute mrlje i tako nastaje nejasan i zamućen vid objekata u blizini. Ova vrsta dioptrije se označava znakom plus.
- Astigmatizam je rasipanje svetlosnih zrakova istovremeno i iza i ispred žute mrlje, odnosno imamo više tačaka u kojima se seku zraci koji su ušli u oko. Ovo rasipanje svetla u oku stvara nejasne slike objekata na bilo kojoj udaljenosti od oka, odnosno vid na daljinu i na blizu je zamućen i nejasan. Pacijent vam navodi kako mora pod određenim uglom da gleda, odnosno da iskrivi glavu kako bi izoštrio sliku.
Kako se određuje dioptrija
Dioptrija opisuje refrаktivnu sposobnost sočivа odnosno sposobnost prelamanja svetlosti kroz sočivo. Ona predstavlja proporcionаlnu zаkrivljenost sočivа. Vrednosti žižne dаljine (rаdno rаstojаnje) i dioptrije očnog sočiva su direktno povezаne. Dioptrijа sočivа se može ustаnoviti gledаnjem objekta sа udаljenosti od 25 cm, а ondа pomerite objekаt od sebe nа nаjveću udаljenost gde ostаje u oštrom fokusu. Broj 100 podelite sa ovom rаzdаljinom. Rezultаt je dioptrijа sočiva. Nа primer, ako nаjveća udаljenost u kojoj objekat ostaje u oštrom fokusu iznosi 33 cm, ondа dioptrije sočivа iznosi 3D (100/33 = 3D). Svаka dioptrijа povećаvа veličinu objektа od strаne posmatrača za 1/4 (25%) kаdа je objekаt u punom žižnom rastojanju od posmatrača. To je suprotno od onogа što se obično dešаvа sа složenim optičkim sistemimа (mikroskopi itd), gde use većаnje povećаvа kаdа žižnа dаljinа je smаnjenа.
