[hr]
Dalekovidost ili hipermetropija je stanje koje uzrokuje nejasan vid na blizu. Dalekovida osoba vidi zamagljeno predmete koji su smešteni u neposrednoj blizini, dok jasno vidi predmete koji su daleko.
Loš vid na blizu je izazvan nepravilnim oblikom rožnjače. Osoba ne može biti rođena sa ovim stanjem, ali tokom vremena rožnjača se može deformisati u nepravilan oblik. Postoji više razloga za to, kao druge operacije i dobijene povrede.
Ljudi obično imaju samo jednu vrstu problema sa vidom, hipermetropiju ili miopiju. Oba problema sa vidom ne mogu istovremeno postojati u istoj osobi.
Šta je dalekovidost?
Ovo je stanje nepravilnog funkcionisanja refrakcionog sistema oka, kod kojeg se svetlosni zraci nepravilno prelamaju i ukrštaju iza žute mrlje umesto tačno na njoj. Posledica toga je stvaranje nejasne slike obližnjih predmeta na retini, dok je vid na daljinu poprilično dobar. U slučaju hipermetropije dužina oka je kratka u odnosu na njegovu prelomnu moć. Mutan vid predmeta u blizini može biti veoma opasan. Osobe sa ovim poremećajem vida nisu sposobne da, bez korišćenja naočara ili sočiva, bezbedno učestvuju u saobraćaju ili vrše neke druge aktivnosti. Operacija je često optimalno rešenje za ovaj problem.
Pralamanje svetlosti kod dalekovide osobe
Kod dalekovide osobe svetlosni zraci koji ulaze u oko se nepravilno prelamaju. Svetlosni zraci prolaze kroz dve sferne površine, rožnjaču i očno sočivo, pa se ukrštaju iza mrežnjače umesto tačno na njoj. Objekti koji se nalaze u neposrednoj blizini su zanemareni od strane mrežnjače, samo udaljeni objekti su ušli u domen jasnog vida.
Kada se javlja dalekovidost?
Ovaj problem sa vidom se može pojaviti bilo u kom životnom dobu.
Klasifikacija dalekovidosti
Hiperemetropno oko mora da upotrebi akomodaciju (sposobnost prilagođavanja oka prema daljini posmatranog predmeta) čak i kada posmatra udaljene predmete da bi se na taj način povećala moć prelamanja i zraci sekli tačno na žutoj mrlji, što je preduslov za jasan vid. Akomodacija je bitan proces za dalekovido oko, jer bez nje ne može oštro da vidi ni na jednu daljinu.
Oblici hipermetropije, koji se dobijaju na osnovu stepena korišćenja akomodacije sočiva u cilju ispravljanja vida, su:
- Latentna – ovaj oblik hipermetropije se u potpunosti ispravlja akomodacijom.
- Apsolutna ili manifestna – ovaj oblik hipermetropije se delimično koriguje akomodacijom, pri čemu je smanjena jasnoća vida kod gledanja udaljenih predmeta.
- Totalna – ovaj oblik hipermetropije predstavlja sumu latentne i apsolutne dalekovidosti.
Podela hipermetropije prema karakteru refrakcione greške:
- Prelomna – vezana je za pojavu luksacije sočiva u staklasto telo, pojavu smanjenja moći prelamanja oka i kada je radijus rožnjače veći od 8 mm.
- Osovinska – nastaje kod retro-bulbarnih tumora, edema retine i zbog kraće osovine oka.
- Indeksna – javlja se kod dijabetesa, kod većeg indeksa prelamanja korteksa sočiva i staklastog tela, kod manjeg indeksa prelamanja očne vodice i sočiva.
Prema stepenu izraženosti postoji:
- Niska od +1 do +3 dioptrija
- Srednja od +4 do +8 dioptrija
- Visoka od +9 do +15 dioptrija
- Vrlo visoka od +15 do +27 dioptrija
Poteškoće kod dalekovidosti
Poteškoće koje se javljaju su brojne i zavise od izraženosti dalekovidosti, konvergencije i akomodacije. Vid na blizinu je nejasan, često slika treperi pred očima. Propratne poteškoće su psihički i fizički zamor.
Dijagnostifikovanje dalekovidosti
Za davanje precizne dijagnoze dalekovidosti koristimo:
- Oftalmoskopiju
- Skijaskopiju
- Ultrasonografiju
- Refraktometriju
- Retinoskopiju
Uzroci dalekovidnosti
Hipermetropija je stanje koje nije urođeno, već se pojavljuje i napreduje s vremenom. U slučaju dalekovidosti dužina očne jabučice je kraća od normalne ili je rožnjača zaravnjenija od rožnjače normalnog oka. To je glavni uzrok ovog stanja, a ostali uzroci su kombinacija čestih povreda i infekcija, druge operacije kao i dobijene povrede oka.
Simptomi dalekovidosti
Glavni simptom je loš vid na blizu, dok su prateći simptomi glavobolja, zamor oka, naprezanje očiju i opšti zamor. Predmeti koji su u neposrednoj blizini izgledaju kao mutne ili dvostruke slike. Obično se ovaj problem uoči prilikom čitanja, a neretko se manifestuje umanjenim zenicama. Loš vid izaziva osećaj nesigurnosti i izgubljenosti, tako da otežava svakodnevni život.
Dijagnoza hipermetropije
Oftalmolog daje dijagnozu na osnovu razgovora sa pacijentom i sprovedenih ispitivanja očiju. Vrši se pregled oka s ciljem utvrđivanja dioptrije, i to za svako oko zasebno. Zatim se vrši skijaskopija ili oftalmoskopiranje očnog dna. Nakon kompletnog ispitivanja oftalmolog ima rezultate na osnovu kojih zaključuje dijagnozu.
Lečenje hipermetropije – naočare ili sočiva
Ispravljanje vida kod hipermetropije se vrši pomoću naočara ili konveksnih sočiva. Ova vidna pomagala omogućavaju da se svetlosni zraci seku tačno na retini tako što usmeravaju paralelne svetlosne zrake u oko kao konvergentne. Nošenje korektivnih pomagala omogućava jasan vid, ali zahteva i određenu disciplinu. Obavezno je da pacijent vodi računa o higijeni, pravilno upotrebljava naočare ili sočiva i redovno ide na kontrole kod oftalmologa. Za ispravljanje dalekovidosti se koriste bikonveksnim + (plus) sočiva.
Kod dalekovidosti se prepisuje nošenje kontaktnih sočiva ili naočara visokog kvaliteta, da bi stanje moglo da se kontroliše i da se poboljšava. Ukoliko pacijent nije disciplinovan, ne pridržava se uputstva, ni efekat koji se očekuje se neće postići. Često se javlja slučaj nastanka ovog poremećaja vida kod dece. Ako se hipermetropija javi toliko rano velike su šanse da se vid ispravi nošenjem sočiva do odrastanja.
Za slučaj staračke dalekovidosti (presbiopija) prepisuju se dve vrste sočiva ili naočara, za blizinu i za daljinu. Svaki pacijent je jedinstven, njegova konstitucija, ličnost, navike, želje, životni stil u mnogo čemu se ražlikuju od onih kod drugih. Po potrebi se daju bifokalna ili trifokalna sočiva za naočare koja omogućavaju vid na svim udaljenostima (od najbližih rastojanja do najudaljenijih).
Osoba koja koristi sočiva ili naočare mora biti savesna i disciplinovana. Pomagala vida omogućavaju trenutno poboljšanje vida, ali i u velikoj meri usporavaju dalje napredovanje hipermetropije.
Nedisciplina i nemarnost, kao i neredovnost na kontrolama, mogu izazvati ozbiljne probleme vida koje rešava samo hirurgija. Postoje operacije kao što su LASIK i PRK, koje se preporučaju za ispravljanje vida. One mogu ispraviti problem vida u velikoj meri, ali ne postoji garancija da se dalekovidost može ispraviti u potpunosti.
Lečenje hipermetropije – operacija
Dalekovidost se može lečiti hirurškim putem i to metodama skidanja dioptruje pomoću excimer-lasera (LASIK i PRK) i metodom ugradnje veštačkih sočiva.
Veličina očne jabučice ne može se menjati. Zato se dalekovidost otklanja kroz operaciju u kojoj se prilagođava oblik rožnjače i tako se omogući da se svetlosni zraci ukrštaju tačno na mrežnjači. Zahvat se radi uz davanje lokalne anestezije, uz pomoć laserske tehnologije i traje svega 20 sekundi po oku. LASIK i PRK su dve najčešće operacije koje se preduzimaju za ispravljanje kratkovidosti i dalekovidosti. Laserska energija preoblikuje rožnjaču iz nepravilnog u pravilan oblik, tako da su problemi s vidom nestaju, pri čemu nema nikakvog toplotnog zračenja. Ove metode se primenjuju već preko 20 godina, uspešne i pouzdane su, do sada su više od 30 miliona ljudi širom sveta oslobodile nošenja naočara i kontaktnih sošiva.
[hr]
Podelite sa prijateljima:
[sixcol_one][fblike style=”box_count” float=”left” showfaces=”false” width=”450″ verb=”like” font=”arial”] [/sixcol_one] [sixcol_one][google_plusone size=”tall” float=”left” annotation=”bubble” language=”English (UK)”] [/sixcol_one] [sixcol_four_last][twitter style=”vertical” float=”left”] [/sixcol_four_last]
[divider_flat]